Poziv b-u (the luck of the Irish)

Zvao sam te
da ti kažem
ne sviđaš mi se.
A možda i da.
Znam da nećeš
podići slušalicu
(nikada je i ne podižeš)
sam zoveš
u određenim prigodama (samo ti znaš kada)
kao onda kad sam
lupao pesnicom ispod leda
ili onda kad sam
zaboravio gde sam pošao
zaboravio iglu
zaboravio zalogaje
zaboravio glavu
zaboravio dane.

Krevet, da.
njega se rado sećam.

Ako neko pita:
za sve je zaslužno malo zeleno hrana-rastinje sa svima poznatom lisnatom anomalijom (retkom) u znaku četvorke
kojoj svi teže, ali se retko dostiže

Da li sam ja to video grivu-rep-noge-mišiće u trku?
Ne, učinilo mi se.
Uzde, sedlo, ključ, pretinac za krv i meso. Češće sa i u nego bez, da, pamtim.

Bez? Ne može.
Postoji samo linija svetla oblika ljudskog koja veže i krpi i daje vazduh i puni iznutrice i trpi simultano kad i ti trpiš
i to je to.
A sve ostalo je