šarlo

ponekad se i ponadam (taj proces se odvije protivno mojoj volji)
ponadam se da će biti
pa iako se spremam na ne (svesnim pokušajima)
nešto u meni grize da čuje
da je ipak moglo biti, na korak razdaljine (ulazak u uži izbor, potom ishođenje)
ali tog skrivenog samo biračima znanog predkoraka nema da se obelodani, sve je samo crno-belo, sve je samo krajnji ishod, nema središnjeg, iako je doveo do krajnjeg.
(a da, osim u slučaju kad tebe/tvoj učinak izričito klasifikuju kao grešku, i to bezimenim procesom)

svi traže nekakvu usijanu radost, stalno prisutnu (nezavisno od konteksta i stepena utapanja).
nemam. traži drugde.
most? teško.
univerzitetska čitaonica. topionica lica. kokošiji kafe. možda tamo.
most? možda.

čovek? jedva.