my eyes... like the eyes of a horse...
ovako počinje roman u kom je ključ za nalaženje nestalog
šetaš poznatom ulicom sa nepoznatim a poznatim ti ljudima uz sunce koje je zalazilo ćutke uz nekoliko preliva boja i onda odjednom sve što ostaje od čoveka u cvetu detinjstva jesu invalidska kolica i priznanica za zamenu dotičnih kolica za nova, iznos: 00.0, u potpisu: doktor taj-i-taj (ista ruka koja je i uzela i podigla sa tla i otela-odnela), nedovoljno da bi znao sa kojom stranom sveta da se konsultuješ u datim trenucima, a dovoljno da se krene bilo kuda
ali - tu je taj roman roman u kome je sve opisano do tančina, neverovatnom lirsko-romanesknom konstrukcijom i jezikom koji šapuće not of this earth
i, da čudo bude golemije, roman obiluje molitvama, kvazi-propovedima i monolozima čijom verbalnom čarolijom se dečak branio od zla u koje je zatvoren, ali čudo nije u tome nego u činjenici da se te molitve i propovedi sastoje iz neuobičajnih, pa i pomerenih tumačenja i poimanja dostupne nam Knjige Nad Knjigama i njenih glavnih aktera (polu-materijalnih i nematerijalnih), koja, uprkos tome (ili upravo zbog toga) deluju neverovatno LOGIČNO i ISTINITO
i taj roman se nalazi u mojim rukama i ja znam da je u njemu ključ ali nešto mi govori da jednostavno moram da zaobiđem taj ključ ili da ga barem zaobilazim dokle god mi neko nešto ne kaže ''SADA'' te zato (iz puke radoznalosti) prelistavam stranice jako brzo i u treptaju trepavica hvatam onoliko koliko mogu da pohvatam (sreća te brzo čitam) i iako to nije definitivni ključ (vezan za tačnu lokaciju) opet imam određene predstave koje samo raspiruju osećaj za neminovnost spasa koji treba pružiti
don't mean to trick Benny or the girl - they're too smart, pisalo je u jednom od redova dijaloga između otmičara i otetog
tu (uz različite delove teksta na različitim stranicama) su zatim i fotografije ispod kojih stoji sledeće:
"Theodor [to je plišani medved, prim. aut.] - being grabbed by many hands (my friends)"
-"Theodor & mother [kiselo muškobanjasto mokro lice, uplakano-iskrivljenih linija usta, prim. aut.]"
-"Theodor as a man [bukvalno u ljudskom obličju, prim. aut.]"
ovako počinje roman u kom je ključ za nalaženje nestalog
šetaš poznatom ulicom sa nepoznatim a poznatim ti ljudima uz sunce koje je zalazilo ćutke uz nekoliko preliva boja i onda odjednom sve što ostaje od čoveka u cvetu detinjstva jesu invalidska kolica i priznanica za zamenu dotičnih kolica za nova, iznos: 00.0, u potpisu: doktor taj-i-taj (ista ruka koja je i uzela i podigla sa tla i otela-odnela), nedovoljno da bi znao sa kojom stranom sveta da se konsultuješ u datim trenucima, a dovoljno da se krene bilo kuda
ali - tu je taj roman roman u kome je sve opisano do tančina, neverovatnom lirsko-romanesknom konstrukcijom i jezikom koji šapuće not of this earth
i, da čudo bude golemije, roman obiluje molitvama, kvazi-propovedima i monolozima čijom verbalnom čarolijom se dečak branio od zla u koje je zatvoren, ali čudo nije u tome nego u činjenici da se te molitve i propovedi sastoje iz neuobičajnih, pa i pomerenih tumačenja i poimanja dostupne nam Knjige Nad Knjigama i njenih glavnih aktera (polu-materijalnih i nematerijalnih), koja, uprkos tome (ili upravo zbog toga) deluju neverovatno LOGIČNO i ISTINITO
i taj roman se nalazi u mojim rukama i ja znam da je u njemu ključ ali nešto mi govori da jednostavno moram da zaobiđem taj ključ ili da ga barem zaobilazim dokle god mi neko nešto ne kaže ''SADA'' te zato (iz puke radoznalosti) prelistavam stranice jako brzo i u treptaju trepavica hvatam onoliko koliko mogu da pohvatam (sreća te brzo čitam) i iako to nije definitivni ključ (vezan za tačnu lokaciju) opet imam određene predstave koje samo raspiruju osećaj za neminovnost spasa koji treba pružiti
don't mean to trick Benny or the girl - they're too smart, pisalo je u jednom od redova dijaloga između otmičara i otetog
tu (uz različite delove teksta na različitim stranicama) su zatim i fotografije ispod kojih stoji sledeće:
"Theodor [to je plišani medved, prim. aut.] - being grabbed by many hands (my friends)"
-"Theodor & mother [kiselo muškobanjasto mokro lice, uplakano-iskrivljenih linija usta, prim. aut.]"
-"Theodor as a man [bukvalno u ljudskom obličju, prim. aut.]"
i tako dalje
i dok hodam sa svojim nepoznato-poznatim sadrugom (sada već uveliko bez trećeg člana družine) niz ulicu koju izgleda više ne poznajem jer očigledno ne poznajem dovoljno svojstva prostora koji se izdužuje u nepoznatim pravcima i sam sebi pridodaje džepove koje hoće kako bi bolje mogao da sakrije ono za čim se mora tragati
hvatam sebe u shvatanju da me ne kopka toliko taj ključ i (nadasve logična) potreba za tačnom lokacijom
već te reči
kojima su za čovečanstvo tako čuvena knjiga i tako čuveni likovi dobili sasvim drugo značenje od onog koje je diktirano nevidljivom rukom, tj. golemim brojem ruku koje su prekrajale prekrajale i prekrajale dok nisu dobile rezultat rezultata koji ih je zadovoljio
potpuno skrajnuće te servirane istine iz usta nekog čija ljuska još nije ni pukla kako valja pod udarima novih krila spremnih za izlazak
to potpuno izvrtanje te istine koje je rezultiralo poimanjem prave istine te istine
shvatih da je to pravi ključ
ali ne sećam se nijedne reči
dođavola
Нема коментара:
Постави коментар