Tama / An Doircheacht (Šon O Riordajn/Seán Ó Ríordáin)

Dok u krevetu večeras ležim
Na oku mi slepilo noći sneva
Nijedne suze niz obraz da beži
Mislim, bez osećanja i bez gneva
O svetlosti života što mi je zgasnula:
Svaka je svetiljka u njemu utuljena
Nezamislivom nesrećom oduvana
K’o vetar ovaj što u uhu mi urla.
Čudno, zar baš meni je svaka
Nada iskliznula iz šaka
Čudno, nisam li samo dan pre
Bio nezgrapni dečak prepun nade
Ali sada je tama nežno pospana,
Nijedna mi briga oči ne mori,
Razjareni vetar ništa je manji rob
Od onog kom nijedna svetiljka ne gori.



Iz O Riordajnove zbirke pesama "Selected Poems" iz 2014.