EZOTERIJUM

izvlačim ih sopstvenom rukom pa ih razvlačim od kadra do kadra od pulta do pulta od sobe do sobe od ugla do ugla od zatvorenika do zatvorenika kao zmije kao telefonski kabl a telefon uporno i uporno neće da zazvoni čudan neki materijal od koga su sačinjeni naizgled čvrst elastičan izdržljiv do besvesti ali kad bi se cimnulo malo jače začuo bi se jauk bezglasan za publiku i nastao bi mali kvar koji ako se ne popravi na vreme daje plodno tle za pravu lančanu reakciju kvarova svaki put kad se cimne malo jače dok na kraju ne bi došlo do pravog velikog kvara nešto nalik kratkom spoju poput onoga kad samoubica spusti uključenu grejalicu u kadu punu vode u kojoj sedi a raspadanje bi najavilo svoj ulazak na scenu nagorelim tkivom teškog zadaha kao pokvareni kavijar miris pet smrti odjednom kraljevska hrana priučeni prosipači peska klerikalci koji se klade na konje mrtve čaše hermelin obešen o rep na tremu priproste služavke dobro uhranjeno odelo sa kravatom koje hrče dok drugo odelo izlaže koncept spasa a zatim se smenjuju na spavačkom mestu mojih stopedeset prijatelja u elektronskoj formi šalju jedni drugima elektronsko cveće idu na elektronske žurke protestuju elektronski samrtni hropac sirotih skripti smeđe klupe cmizdre zbog neokapitalizma i privatizacije svake noći imam okršaj sa jastukom publici naplaćujem šta ću ekonomska kriza smeškam se bogougodno iz džepa vadim nov novcijat eufemizam za 0 jubilarni pedeseti urlam teatralno kao džoni vajsmiler oh slatka moja braćo što visite sa drveća oslobodite mi koju granu kako ću se popeti pitate ta su vremena davno prošla ali ne brinite popeću se lepo to je krasno lako jer tu su moji cenjeni od čvrste tvari elastični puni elana i lepo vaspitani (ali ne zadugo)

  

nervi.

maj 2009.