ostati u svetlu

čovek ima strah od svega

čije su konture nejasne

kao drvo u polumraku

poluviđeno kroz pola oka

to je mogao biti i roj svitaca

u letu formiranih tako

da obrazuju predstavu o deblu i granama

poluatonalne trube nalik na životinjske zvuke

razvejavaju besne rojeve infracrvenih mušica bez očiju

nesložnih poput mašinerije bez daljinskog upravljača

besna stopala u poliritmičnim taktovima

za koje ne postoji adekvatno telo

pokušavaju da sruše kapiju

što deli nešto od ničeg

postajem svesna unutrašnjosti svojih očnih kapaka

vodopad prašnjavo žute koji pada nagore

gornja polovina prepolućene glave papirnate mačke

sa malim šiljatim ušima

kost koja se račva na dva kao tonska viljuška

gust dim u zbijenim kolutima neke

udaljene noćne crvene eksplozije

ja nisam samo puki posmatrač

ja sam taj vodopad

ta mačka

taj dim

postajem svesna da se vidik

unutar mojih očnih kapaka širi

pa zgušnjava

širi pa zgušnjava

sve se više širi

ja sam usred sopstvenih očnih kapaka

mala tačka koju nevidljive struje

nose okolo-naokolo

širim se i zgušnjavam zajedno sa vidikom

vidik se toliko širi kao tečnost koja preliva čašu

i širi se u nepoznatim i nepostojećim pravcima van mojih očnih kapaka

a ja zajedno sa njim

čas sam mala kao mrtva tačka

čas ogromna kao vidik koji se preliva

ne postoji veliko malo blizu daleko

jedina reč u koju sve staje je beskraj

nešto je proletelo ispred mojih zatvorenih očiju

u vidu trake crne trake za cenzuru

kad otvorim oči u pauzama tišine i zatvorim ih

nestalni vidik još uvek je tu

nečije noge klize po plavom ledu

na kome se oslikava sivo plavo nebo

ravna linija

koža se ljušti

nokti otpadaju

24 godine se smenjuju u par minuta

nevidljivo sečivo metalno sjajno fijuče i odseca sponu deo po deo

sad je sve samo u prihvatanju stanja stvari

ravna linija

i svet prestaje

Pisano uz muziku sa ploče ''Remain in light'' (1980.), Talking Heads;  februar 2009.

(Fotografija preuzeta sa http://goingthruvinyl.com/)