Kinei

U čudnovatoj ulici u čudnovatom sunčanom gradu hispano-orijentalnog stila van prošlosti van sadašnjosti a opet tu negde između usađenog i posejanog ko zna kad i ko zna gde, hodao sam napred širokom kaldrmom u neznanom pravcu, dok su sa moje leve i desne strane kreketale i cvrkutale betonsko-staklene kutije koje sadrže mnoštvo raznoraznih objekata za prodaju živih neživih za svaku dušu svaku glavu i svaki džep ali moj ipak ostade zatvoren danas. Hvala svima na svim šećernim štanglama i ostalim zubnim opasnostima koje su ukras trenutka ali trenutak je ipak samo trenutak a jedan trenutak je veliko ništa naspram jednog velikog stvarnog izvesnog večnog i neprolaznog, a to veliko večno i neprolazno nekako efikasnije stiže na pravu adresu bez (ikakvih) nutritivnih bahanalija te tako i ja pođoh praznog stomaka u susret onome što se ne može susresti, što svi hvataju mrežama i slamkama i nekonvencionalnim posrednim sredstvima za hvatanje, uvek hvatajući samo zrnce samo oznaku samo primesu promil trzaj zračak.

Nakon prolaska ispod neznanog balkona sa pogledom na dobro znane naizgled nespojive ponovo spojene srećnike srednjih godina koji se široko smeše zagrljeni i mašu nekim vrlo spojivim a neznanim srećnicima na balkonu sa druge strane ulice, nakon prelistavanja dosad neviđenih gabaritnih knjiga o manastirima samo zarad mogućnosti preporuke neke od dotičnih knjiga nekome kome to uopšte nije potrebno, pošao sam napred, sunčanom kaldrmisanom hispano-orijentalnom ulicom.

Iznenada, nakon par koraka, usred podneva, sunčani dan se premetnu u ponoć-crno prijatno-zagonetno mastilo sa primesama tamnog plavog, bez ikakvih tranzicionih efekata samo oštar rez potez skromnog montažera početnika i prelaz na sledeću scenu, scenu koja se sastojala iz uske duge staze, šume jedva vidljivog drveća čije se granje bogato lišćem povijalo na blagom vetru i punog meseca, bledo-žutog, i -  tada sam ga ugledao.

Trčao je tom stazom kao pokretnom trakom, u punom galopu, beo poput nesvakidašnje čistog nanosa snežne padavine neumrljane ljudskim okom, sa tek po kojom slabašnom senkom koja je poticala od krošnji drveća iznad. I pored te neizrecive i ne-obične beline, beše tu još jedan aspekt koji ga je dodatno oneobičavao: njegov elegantni duguljasti rog smešten tik iznad centralne tačke na putanji od jednog njegovog tajnovito budnog oka do drugog, koji je blistao zajedno sa njim, meko poput prolećnog zraka neona tehnički zauzdanog, a svetlije i jasnije od stotine najluksuznijih svetiljki kojima se ponosno i pomalo otrovno diči moderni svet.

Neznano mi je i pomalo nejasno poreklo ovolike časti. Ali mi je dobro znan znak za galop, iako ga ranije nikad nisam video. I dovoljno sam razdanjen da znam da za pitanja nema mesta  -  samo za trk. Promišljen, siguran, sadržajan, bezbojazni trk, u sopstvenom taktu.

Nije bitno kako se ide. Dokle god se ide.

Dokle god se pokret održava u budnom stanju.  

                                                         






















''Unicorn'', P.D. White

 fotografija preuzeta sa: http://www.pdwhite.com/unicorn.html