Lek.

Razboli li se čovek bez bolesti, klone li duhom, napravi li od sopstvene sobe i duše karantin time što se potpuno povuče iz spoljnjeg sveta, u sebe, u sobu, u bes bez duše, ljutinu koja peče, u beživotnost kojom sam sebe sabotira, u bolest bez bolesti, u previše duše, previše upijanja, sve je izgubilo ukus i boju, u konačno prsnuće onog konstantnog celoživotnog ne mogu i ne znam i ništa ne umem i previše je i samo da izbegnem sukob i budem dobar i uzoran, u onaj opasni stepen automatizma i sporosti što iz njega proizilazi koji su mu znani još od ranije, u onu tišinu koja je jedini logični pokrov za sve što je ostalo od njega, čoveka sa nekadašnjom zgrčenom nadom u ponovno postanje, u ultimativno očovečavanje i razrešenje samog sebe -  ući će jednog dana u svoju sobu, nakon eventualne jednominutne posete nekoj drugoj prostoriji (ako ništa drugo čisto zarad ispunjavanja fizioloških potreba), i zapahnuće ga, barem na par sekundi, na sopstvenom pragu, u sopstvenoj sobi -  miris lekova, iako nikakvih lekova u sobi nema. Miris bolesti bez bolovanja, smrti bez umiranja, vrištanja bez glasa, miris lekova kojih nema, u karantinu tačkaste ogustele svetlosti jer je vid oslabio i ne može mu se verovati i ne može da se probije kroz stvarnu prirodu stvari, organskih ili neorganskih, u tom karantinu napravljenom od samog sebe. I na tren, taj čovek će se izgubiti, neće znati gde je dospeo, a zatim će se ’’vratiti’’ u svoju sobu, i taj miris će biti opomena, opomena na ono što vrlo lako može doći u budućnosti  -  na pretvaranje te iste sobe u (stvarnu) bolesničku sobu, sa hrpom (stvarnih) lekova na (stvarnom) noćnom stočiću. Zato valja iskoristiti taj trosekundni uvid u zbivanje buduće, u potencijalno buduće zbivanje, kao opomenu na to što si sam sebe razboleo bez bolesti, vezao sebi stopala iako zapravo možeš da hodaš (po vodi ne možeš i zato prestani to da zahtevaš od sebe iako možda drugi to zahtevaju), da, valjalo bi iskoristiti tu trosekundnu nadu u pritajeno osvešćenje, i  -  makar otvoriti prozor i pustiti unutra parče svežeg vazduha.

na osnovu beleške od 16. novembra 2009.