Dom

budim se s blagom oštrinom pre isteka roka po prirodnom satu
u prostoru, platnu i mašinski obrađenoj veštačkoj vuni koji izvorno nisu moji
bez suvišnih zvukova i pokreta koji bi upućivali na uzbunu
budim se pored već dobro mi poznate ključne kosti ili korenja šaka
na mestu gde je obično bivala praznina, bez ugiba i toplote

iako je sadržaj glave u toku dana-noći gotovo uvek daleko od savršenog
iako je san uvek iscepan na svakonoćne rate, nikad stalne vrednosti
(što zbog neadekvatnosti polu-improvizovanog nameštaja za mehanizme zajedničkog sna, što zbog nasumičnih otrova genetskog i spoljašnjeg porekla koji sad pa sad poteku u svakom)
popravke su ionako deo mehanizma zajedništva
korenje dvaju šaka se ionako spoji kolika god da je vremensko-prostorna razdaljina
očekivane neočekivanosti su ionako konstanta zajedništva
pa se i danas po deseti put
budim s blagom oštrinom pre isteka roka po prirodnom satu
nakon desetog sna ili polusna, sitnog ili krupnog, utisnutog na moždanu rolnu koja teče i kad ne teče
u prostoru, platnu i mašinski obrađenoj veštačkoj vuni koji izvorno nisu moji
u neadekvatnoj polu-improvizovanoj mekoj mašineriji  za mehanizme zajedničkog sna
u lokaciji sat i po udaljenoj od lokacije u kojoj izvorno boravim
pored već dobro mi poznatog leđnog jedra
i automatski pomišljam
ovo je dom.