U krajnje okrutni i nikad unapred zacrtani čas, Senka pada na Kuću svetla.
Tako to obično biva, u trenucima kad se u nedogled mozga o tome ko je ubio Loru Palmer, te zašto kamen nije pao na lokaciju na koju je bio upućen već na neku drugu, zašto i kako seme dospeva i niče tamo gde ga niko ne bi očekivao, zašto se plod tog semena razlikuje od individue do individue, te mora li toliko da se umire kad na određenu različitost ne možeš da odgovoriš sličnom različitošću već samo istovetnošću.
I tako, jedina želja u tim trenucima Senke jeste pročišćenje, ali nisu dovoljni samo umilno-kompleksni procesi digestivnih organa. Potrebno je zastati, da bi se ponovo krenulo. Potrebno je zagrliti sopstvenu Senku. I sve tuđe Senke. I moliti se da će i oni zagrliti i prigrliti tvoju, bez gnušanja.
Tada i jedino tada možeš da očekuješ da će Svetlo da prigrli tebe, i da će ponovo da se useli tamo gde pripada. Zajedno sa Senkom.
Fotografisano 25. februara 2012, obrađeno 6. marta 2012.
Tako to obično biva, u trenucima kad se u nedogled mozga o tome ko je ubio Loru Palmer, te zašto kamen nije pao na lokaciju na koju je bio upućen već na neku drugu, zašto i kako seme dospeva i niče tamo gde ga niko ne bi očekivao, zašto se plod tog semena razlikuje od individue do individue, te mora li toliko da se umire kad na određenu različitost ne možeš da odgovoriš sličnom različitošću već samo istovetnošću.
I tako, jedina želja u tim trenucima Senke jeste pročišćenje, ali nisu dovoljni samo umilno-kompleksni procesi digestivnih organa. Potrebno je zastati, da bi se ponovo krenulo. Potrebno je zagrliti sopstvenu Senku. I sve tuđe Senke. I moliti se da će i oni zagrliti i prigrliti tvoju, bez gnušanja.
Tada i jedino tada možeš da očekuješ da će Svetlo da prigrli tebe, i da će ponovo da se useli tamo gde pripada. Zajedno sa Senkom.
Fotografisano 25. februara 2012, obrađeno 6. marta 2012.
Нема коментара:
Постави коментар