100 % (Liberanimae)

Postoji li previše ili premalo ili je sve to samo jedan vaseljenski cevovod, kosa bez dna koža bez kraja dan bez noći noć bez dana
a kad su požari i u animi i u glavi ali ne dopiru do krvotoka
iako voliš voliš voliš voliš voliš bez omeđenosti, bez moje moje moje i ja ja ja ja, i bez želim da/trebalo bi da i bez redova i proreda i propisa i daješ daješ daješ daješ sve što jeste u tvom posedstvu a i ono što nije (ili ti se barem tako čini)
treba li detektovati svaki otrov svaki otvor i nezaraslost i smeniti ih zdravljem, zakrpom i koracima usmerenim ka sutra (lako reći a teško izvesti, ponekad je teško i reći, jer ponekad nema svesti o tome da je otrov otrov a rana rana nego se sve to čini kao manna)?
Treba li pisati pismo? Kome, bogu? Kojem? I u kojoj knjizi piše sve ono što ne znamo?
U knjizi duše? Kako je čitaš, svoju/tuđu? Pod lupom ili na kolenu, listajući bez okularnih pomagala?
Ako pronađeš poglavlje stranicu red
u kom se nalazi glas reč
koja bi objasnila
kako dati čitavu jabuku iako imaš samo polovinu
javi mi
biću tu
da primim informaciju
i potrudim se
da je otelotvorim u seme.