Homo Dissimilis, Homo Unicus

Najveći dar mu je bilo to što je taj markantni Afro-Amerikanac, glave sjajne usled potpuno odbeglih vlasi, sedeo, pušio i mislio kao i on. Ali subjektivna percepcija je neverovatna stvar. Njena moć je beskonačna, ona jača sa stepenom prepuštanja i predaje. Non ci servono occhi per vedere? Ipak, same po sebi, oči nisu instrumenti podešeni da rade prema unapred propisanoj i prepisanoj univerzalnoj mašinskoj logici. Mnoge druge logike su tu uvek na delu.
Možda su te sličnosti, te istosti, zapravo jedino mogle da se svedu na jednu - strast prema pirinču dinstanom u razvodnjenom crnom vinu. Vino zakrivljuje percepciju, objektivnu, ali i subjektivna percepcija deli istovetnu sudbinu. Možda je sjajoglavi samo želeo društvo uz neobavezne obede. Možda je ušao kroz oku nevidljiva vrata i vratio se isti ali izmenjen. Možda je želeo da napravi bespovratnu kopiju svoje senke, u koju će piljiti sa šećerom kog neće sebi da prizna, senku kojoj neće dopuštati da zaliva peniocereus gregii. A možda je to bila njegova garmonbozija.
Večeras sam se uplašio odlaska na pranje zuba. Ali sam ipak to učinio. Svet nije stao, ni sekundu. I odraz u ogledalu je odgovarao očekivanom. Ako se krvlju meri stepen svrsishodnosti, da li se više boduje ako se (krv) drži unutra, ili ako se pušta napolje? To mi još uvek nije potpuno jasno.