Dan nakon dana kad je

traka bespotrebne konzumacije veštačkih tvari (konačno) stala.
Prvo
bela tišina
usred belog dana
(sabrana po kvadrovima pod sunčanim parabelumom i ništa čudno).
Pa onda
kap crvenog.
Pa još jedna kap.
Pa još jedna kap.
Osim toga
ništa drugo do
uobičajeni kran
krinova i kukolja
u senci i žaru
kralja svih krinova.

Živeti - vredi.

Krvotok -  skoro pa čisto.
Odmah? Odmah. Struja - dobar/vrlo dobar.
Upit se obrađuje u rekordnom roku.
Sad vidim da ipak može i ovako.

Ali
nusprodukti prekinute konzumacije još uvek se čekaju.