Voda

Voda je ruka svetlosti koja me pere posle napora koji prave znoj i čini me plodnim tlom za čiste komade odeće. Sa mene skida slojeve ratova, hoda i savijenih leđa. Legnem tako očišćen u krevet, i uvek mislim da će nešto da iznikne iz mene. I onda sanjam vrtove i čisto voće i sunca koja postaju manje vidljiva kako časovi kojima se meri dan odmiču. Obučem li čistu odeću na kožu koju voda nije dotakla nekoliko dana i legnem li tako u krevet, kroz tu odeću, na čaršav, na jastuk, na jorgan, klijaju i probijaju svi slojevi i faze crnila koje nije uništeno. I onda sanjam kratere, ašove, ruke koje pune šupljine nerastvorivim tvarima, tako da ništa nikad ne može da nikne, a sunca se ne vide i ne vide bez obzira na to do koje tačke je u svom hodu došao dan, i nećeš ih videti dokle god vodene ruke ne speru umrle taloge prošlog i ne prokrče put za novo udahni-izdahni.