étonnement

Artur je bio gnevan
jer se boja hrizantema
u sobi pod mrakom kasnoga časa
nije poklapala sa bojom
koju je video Lu
svojim okom.
Čuđenje
nad pojavnim licima sveta i svega
snaga da se dovede u pitanje sruši temelj promeni položaj posmatranja, posmatra tumači samim sobom
moć toliko drevna da je mrtva k’o malter
još pokoji zaostali kvark luta k’o zločinac u deci u starcima u ludama i ponekoj retkoj jedinki van ovih kategorija.
Ono čija se važnost umanjuje
naspram važnosti drugih važnijih stavki sveta koji juri po traci i nema koga da isključi struju samo biva brže i brže
gasi se meteorski i naposletku nestaje utopivši se u more opštosti more bolesti istosti za koje leka nema.
I tako je Lu
opet ostavši među mrtvima sa svojih zidova iz muzike sa stranica, i ne, nije bio sam ali je ipak
pustio gnevnu suzu
iz nemoći
pred Arturovom nemoći poimanja stvarnosti preobražene u skladu sa okom posmatrača
a nije znao nije mogao da zna
da je Artur
opet ostavši među živima sa televizora iz novina lošeg sluha loše pameti, skupog pakovanja koje služi samo da pokrije sakrije
seo i hteo-ne hteo
potražio istinu
sopstveni preostali zalutali kvark
čuđenja
misleći zašto li soba deluje drukčije
bez ikakve fizičke promene
i zašto li niski beli strop odjednom narasta
i zvuči
tako plavo