- O - (decorpo/ad infinitum)

eto spremaš se već tri dana za ovo u najskromnijoj odeći bez hrane i vode otišao si tamo na vrh vrhova seo si seo da čekaš da čekaš odgovor prihvatio si sve uslove gord i gonjen jasnom željom kako to samo u mladosti može da biva (kad je moglo toliko njih pre mene mogu i ja), ali odgovor nije dolazio tišina je ujedno bila i pitanje i odgovor na pitanje i ostaće tako koliko god da čekaš koliko god da si zaboravio na glad i žeđ, i iznenada si shvatio da

               

ne postoji ništa osim duha, koji se odbija o zidove kao odjek duha koji se odbija o sebe samog zidova kanjona koji se odbijaju o sebe ljušture u kojoj odbljeskuje duh duha u kojem odbljeskuje ljuštura duha u kojem odbljeskuješ ti sam koji odbljeskuješ u duhu i ti sam koji odbljeskuješ u sebi samom, ti sam i uvek sam, i možda ti se u tom odbljesku u tom odjeku učinilo da te gleda još jedan par očiju koje ti odgovaraju na zadati upit, ali to si ti sam i uvek sam, onaj koji pita i koji daje odgovor

i sići ćeš dole među njih, pitaće te kako je teklo kako je proteklo šta si video i koji je odgovor, spremiće ti gozbu odenuće te u slavljeničku odeću slaviće tvoju hrabrost biće mnogo raznih zvukova glasova mnogo prisustva, ali do tebe će sve dopirati kao kroz mnogobrojne velove stvarnosti, nepoderive i neprozirne krpe, i videćeš ih sve kao obličja nejasnih kontura i videćeš jamu videćeš jaz između svakog ponaosob i između sebe i njih i pitaćeš se kako to da kako to da ne znaju da ne vide svako je sam i uvek sam

ali ti znaš ti znaš da je vreme, vreme je da ubiješ, ali ne džozefa kišnog oblaka ne ajlin malo pero, ne klejtona oglalu, ne sajmona crvenu sovu, ne lija crno stopalo ne ne nikoga od njih ni konje ni znojnu kolibu ni kožu razapetu na motkama usred leta ni kuću u steni ni vigvam ni grnčariju ni kivu koju si dizao vlastitim rukama pa gledao dim koji hrli nagore u beskonačno ne ništa od toga, odgovor znaš moli se moli da sanjaš sebe kako umire ja, vlastite udove kako plutaju rekom vlastitu glavu u korpi, udovi rastavljeni rašiveni komadi fizičkog postojanja komad po komad odvojen rašiven zašiven mrtav si ali živ prekaljen prekovan celovit i probudićeš se tada i reći im sada je ispunjeno ono što je trebalo ispuniti sada i tek sada slavite slavite i slavite, do sledeće mladosti sledeće poluslepe ali ipak svesne i duboke hrabrosti do sledećeg uspona na vrh vrhova sledećeg kidanja raskidanja sledeće smrti da bi se živelo bivalo u večnosti hrlilo nagore u beskonačno bez tela bez oblika u oblake kao dim iz kive, sam a nikad sam, pripojen nebu i svemu što je izvan čega si deo iako ne vidiš jer ne videti znači

pripadati

                         

Inspirisano pesmom ''I'd swear there was somebody here'' Davida Crosbyja (sa abuma ''If I could only remember my name'', 1971.), veći deo napisan 2009., dopunjeno i prerađeno u oktobru 2011.

Pesmu možete čuti ovde:
http://www.youtube.com/watch?v=oklLxDotnSw&feature=related