Na to nije mogla da računa ni Di,
sa svojim vitkim i dugačkim kaputima, riđom vatrom na glavi i blatnjavim čizmama u kojima je trčala kroz slomljeni korov pa do kamenog bedema engleski sivog pogleda uprtog u nebeske ovce čijih imena početna slova tvore ime svega koje se nije trudila da pogodi jer sve je već bilo tu, ali gore u prijemnoj sali rekli su joj kome da se javi i teški dah velikih ustiju ju je povukao izvan kao magnet i iznenada je prekinuo u pola rečenice u skupim kolima u kojima nije bila sama, i tako se našla u čekaonici na beloj klupi previsokoj za nju pa su joj se noge u belim ženskim cipelama klatile kao u deteta dok je osmatrala nepoznato okruženje i bilo joj je neko vreme čudno, gledala je u svoje noge koje su se klatile na previsokoj klupi i nekako joj je delovalo kao da nije baš svoj gospodar, jer što je više gledala u njih sve joj se više činilo da nekako vidi kroz njih, ali je tu (malu) anomaliju verovatno u tom trenu pripisala neposlušnom očnom živcu.

Na to nije mogao da računa ni Drela, sa svojim vodenastim očima koje nikad nisu gledale ni u šta određeno, kao izbeljenom mlečnom kožom i usnama kao u tužnog klovna bele kose kao od najlonskih niti čela i brade i obraza kao u porcelanske lutke, sa nepogrešivom senom rusinsko emigrantske snebivljivosti i ćutljivosti koju su mu preneli direktno kroz krv, ne, zaista nije očekivao da će doći i pozvati ga da ide sa njom, sve dok nije primio par metaka na poklon, i tada joj je zbilja pobegao ali je postao svestan da će ga ipak čekati, kao stara ljubav, njega koji je od stvarnosti krao stvari sa fabričkih traka te toteme svakodnevice sa kojih je hteo da ukloni dokaze obrise ljudske ruke i zamrzne ih zauvek u jednom kadru kao da je zaboravio da zaboravio je nije mislio baš kao što niko i ne bi i došao je taj dan kad je došla po njega, verna kao stara ljubav, ništa glamurozno niti ultramoderno, poput vučnog zraka iz Zvezdanih Staza, samo je ležao u krevetu, i sledećeg momenta već ga je uzela za ruku i povela a da to nije ni znao, i strašno ga je ražalostilo što je propustio taj momenat, inače bi već nekako uredio da se čitava dogodovština fotografiše, i kasnije prenese na veliki format uz potrebne izmene i posle mu se isporuči poštom a i kupca bi našao, o da, pa to je Drela. Da je samo znao da je to to.

Ali Idit je znala, jer je tog dana pružila dlan ženi u dugoj šarenoj suknji koja joj je rekla gde se linija prekida, tako brzo, suviše brzo da se ženin pogled smrznuo u trenu, znala je i očekivala naročito tog dana u skromnom sobičku bez ijedne pare u džepu sabirajući sve što joj je prošlo kroz krv i sve crve i svaku prazninu u sebi koju su ikad progrizli otkad je sve počelo svodeći račune a možda je mislila na Roberta jer jedino on nije, da, jedini joj je on rekao da a ona je otišla i gladnih usta i hladnih ruku sedela je i čekala da se pogase svetla i počne šou jer je znala da jedino to može biti ishod svega što je bilo i što je moglo biti i želela je da baš je želela da ode što pre i ona je došla i ponudila joj prevoz pa da prevoz nikad ustvari nije ni bio problem samo ako se odluči da se ode i prevoz je odmah tu uvek na usluzi velikodušno kako to samo ona može uvek na dužnosti 24 časa dnevno otvorena putnička linija najefikasnija u istoriji čovečanstva doćiće i povešće sve što je potrebno i kad je potrebno ako treba i tetkin stari klavir a naposletku bogami i tetku i ako treba da ideš tad i tad ni pod tačkom razno nema promene rasporeda niti bilo kakvog kašnjenja prevoza prema ovom prevozniku čak i Japanci koriguju svoje vozove i nema te jame u koju se možeš zakopati niti tornja na koji se možeš popeti ako si se baš sad predomislio i nećeš da ideš e pa ima da ideš jer ako se promeni raspored biće baš gusto i nema šanse da se obave i ostale maršrute čije je vreme polaska tačno zacrtano e baš nećeš pametnjakoviću nećeš uspeti da poremetiš raspored jer NE MOŽEŠ raspored je fiksniji od čeličnog slona od petsto tona  i baš nju briga što si iskolačio oči nenaviknut na misao da se stranica na kojoj je rukopis započet jednom mora ispisati do kraja i da se nikako ama baš nikako ni pod kojim uslovima ne može izbeći


Smrt.



mart 2009. (dopunjeno u maju 2009.)

Нема коментара:

Постави коментар