Oni

koliko ih je samo! koliko mnogo! a nemam kome da šapućući izvrištim svoju radost!

kao bele kuće u kružnom nizu (posleratni proizvod blagostanja)

kao lice iz vatre prizvano ugljevljem

oblik duše sazdan telom

miču se skladno i gipko uz zvuke nepostojeće violine muzika nezemaljske divote čije su deliće zapamtili samo srećnici probudivši se prljavi na neznanom polju bez cipela i bez psa slomljenih gajdi ali ustostručenog duha

samo obrisi bez kontura mekog svetla kao u halogene lampe koje je isijavalo iz neumornih prstiju na nogama prstiju sraslih od plesa

prozirni poput zaljubljene budale besmrtni od sebe samih nastali sa pamćenjem starim koliko i svemir

poljana široka a čista prazna samo jedno tanušno drvo je delilo mene od Njih

samo iz slepe pristojnosti na odstojanju a u meni plač narasta

VODITE VODITE ME ma kud obećavam učiću sve što se naučiti može uzeću panj zapaliću ga i zakopati



znao sam da su me čuli

jer misao putuje u njihove glave brže od materije

okrenuše se zastrašujuće složno kao jedno telo i u trenu kad su me pogledali znao sam

da nam se snage strasti i čežnje podudaraju

ali ne i mesta boravka

stoga se zahvalih i vratih tamo gde pripadam

u zaludne bitke razvezivanja večno nerazvezivih vreća

od toliko jednosmerne ćutnje se ne umire ne

ali GLAD

je strahovita

suzna

nesavladiva

jer ova ovde ljuštura

bolećivo vuče u sebe nazad na tlo

slava rođenju ovde dole jeste slavljenje smrti

gledaj SADA napregni se i pamti svojom kratkoročnom memorijom jer vreme je ravna linija od bezbroj tačaka a za tvog života ide samo napred ne i nazad nema rewind stoga ovaj prizor vidiš prvi i poslednji put i zato GLEDAJ i sećaj se i znaj da prestao si da slaviš sopstvenu smrt onog trena kad si Ih prvi put ugledao i nema puteva naniže već samo NAVIŠE


2011.

 Avgust Malmstrem (August Malmström), "Vilinska igra (Älvalek)", 1866

(slika uzeta sa https://en.wikipedia.org/wiki/Dancing_Fairies)