Velečasni

U nedostatku lica koje sluša
u odsustvu reči koju vredi čuti
uzdigoh njega na visoki sto
šumeći vitamin sa rumom, ekvivalent krvi raspetog
i prećutno dadoh na znanje
da nema ruke nema da me vodi
da kažem da
štit je pao
volja se meri promilima tečnija od tečnosti i otiče
Mingus je pišao u krevet kao dete
Spencer Dryden vitlao sekirom
verujem sa zadrškom ali verujem
onda najednom pojavna stvarnost biva izoštrena i oči najzad obaviše svoju pravu funkciju
i najednom videh samo kosti bez krvi i mesa
zadrhtah bez bega van vidnog polja, vid pristojnosti
pred ogledalom
u neznanom hodniku
a u ogledalu
ljudski suvarak, mrlja (protok i brzina protoka izgaze lako u nedostatku pravca)
nedovoljno materijala u sebi da čak ne može
ni da se pretopi u nešto novo sa svrhom.
Najvrednije dostignuće avangarde.
Samom sebi jedini je pravi sagovornik
sam sam sam sam
sva sreća pa sa sobom
ponesoh poveći kamen (staklići i dalje lete)
sopstvenu legiju spasa
rekavši doviđenja
bez glasa
i ostah tako
na neodređeno.
Nećemo se više videti
zabava gotova
oltar uništili mi mi
društvo evoluira dalje i bez tebe
dragi velečasni