Video sam Fejd-Rautu

kose gavran-crne kao grobovi uglja
između nas samo pokrov-staklo koje natkriva
moje lice skriveno u tlu (kao da ničeg nema tu).
Staklo je preseklo vezu među pogledima
ali strah
od zamršenosti genetskih mreža i izvitoperenih parčića crnog nasleđa
vidljivih u svakoj potonjoj krvnoj lozi jer mreža (ne) filtrira kako joj se kaže
bljesnuo je kao kris-nož, otklonio prepreku otklonio staklo i  -  ugledah to lice
beše to neko dete
što je životinjski istreniranom tišinom svojih koraka gledalo tražilo
moj obris po vazduhu
da ga saseče životinjski istreniranim nožem bez milosti (nije to jedan nož nego dva! Nije to jedan otrov na jednom nožu nego dva otrova na dva noža! Ne ne zato što je želeo da osigura moju smrt po svaku cenu, nego čisto da bi me gledao kako se vrzmam trzam kao crv presečen srpom bez nade u podizanje trupa sa zemlje)
svi izlazi svi ulazi moraju biti blokirani SMESTA
nijedno crno degenerisano parče neće više proći i ući u mrežu i biti umnoženo u tuđoj krvi!
To dete
tražilo me je ne pogledom nego genetski usađenom mržnjom
korovom što steže i seže svud i prži sve pred sobom i ne štedi ni nosioce iste krvi
ali kasno
oni su već ušli (generacijama ranije)
u moju krv
u moj strah
strah ne od noža nego crnila degeneracije
pa ipak
uprkos različitostima u odgoju i daljini što dalje produbljuje različitosti
neko tanano potkožno ustrojstvo u meni registrovalo je
(ne bez sete):
MI SMO BRAĆA.
I umesto mozganja na temu da li bi blizina zajedničkog odgoja otklonila genetsku izvitoperenost
izvadih kris-nož (ne bez sete)
i  -  pripremih se.