Oni

koliko ih je samo! koliko mnogo! a nemam kome da šapućući izvrištim svoju radost!

kao bele kuće u kružnom nizu (posleratni proizvod blagostanja)

kao lice iz vatre prizvano ugljevljem

oblik duše sazdan telom

miču se skladno i gipko uz zvuke nepostojeće violine muzika nezemaljske divote čije su deliće zapamtili samo srećnici probudivši se prljavi na neznanom polju bez cipela i bez psa slomljenih gajdi ali ustostručenog duha

samo obrisi bez kontura mekog svetla kao u halogene lampe koje je isijavalo iz neumornih prstiju na nogama prstiju sraslih od plesa

prozirni poput zaljubljene budale besmrtni od sebe samih nastali sa pamćenjem starim koliko i svemir

poljana široka a čista prazna samo jedno tanušno drvo je delilo mene od Njih

samo iz slepe pristojnosti na odstojanju a u meni plač narasta

VODITE VODITE ME ma kud obećavam učiću sve što se naučiti može uzeću panj zapaliću ga i zakopati



znao sam da su me čuli

jer misao putuje u njihove glave brže od materije

okrenuše se zastrašujuće složno kao jedno telo i u trenu kad su me pogledali znao sam

da nam se snage strasti i čežnje podudaraju

ali ne i mesta boravka

stoga se zahvalih i vratih tamo gde pripadam

u zaludne bitke razvezivanja večno nerazvezivih vreća

od toliko jednosmerne ćutnje se ne umire ne

ali GLAD

je strahovita

suzna

nesavladiva

jer ova ovde ljuštura

bolećivo vuče u sebe nazad na tlo

slava rođenju ovde dole jeste slavljenje smrti

gledaj SADA napregni se i pamti svojom kratkoročnom memorijom jer vreme je ravna linija od bezbroj tačaka a za tvog života ide samo napred ne i nazad nema rewind stoga ovaj prizor vidiš prvi i poslednji put i zato GLEDAJ i sećaj se i znaj da prestao si da slaviš sopstvenu smrt onog trena kad si Ih prvi put ugledao i nema puteva naniže već samo NAVIŠE


2011.

 Avgust Malmstrem (August Malmström), "Vilinska igra (Älvalek)", 1866

(slika uzeta sa https://en.wikipedia.org/wiki/Dancing_Fairies)

Put pod noge, pesme, što dalje idite... / Seo libh a dhánta tríd an tír... (Šon O Riordajn/Seán Ó Ríordáin)

Put pod noge, pesme, što dalje idite,
Ništa mi, baš ništa ne valjate
Al’ vi biste se na me još više srdile
Kad biste bar pola svoje muke znale.

Kad nisam imao ni grama gramatike,
Ni Instituta, ni mudraca,
Samo strašljive savete svoga srca
Sred noći tajnovite  -
Stihovna čeda, bile ste začete.

Ako li kakvog učenjaka sretnete,
Ne odajte mu tajnu svoju, svoje melodije,
Njegovom soju niste ni namenjene:
Vaša je snaga u srcu što bije
Baš k’o srce u ptice pevačice.

Iz O Riordajnove zbirke pesama "Selected Poems" iz 2014.

Tama / An Doircheacht (Šon O Riordajn/Seán Ó Ríordáin)

Dok u krevetu večeras ležim
Na oku mi slepilo noći sneva
Nijedne suze niz obraz da beži
Mislim, bez osećanja i bez gneva
O svetlosti života što mi je zgasnula:
Svaka je svetiljka u njemu utuljena
Nezamislivom nesrećom oduvana
K’o vetar ovaj što u uhu mi urla.
Čudno, zar baš meni je svaka
Nada iskliznula iz šaka
Čudno, nisam li samo dan pre
Bio nezgrapni dečak prepun nade
Ali sada je tama nežno pospana,
Nijedna mi briga oči ne mori,
Razjareni vetar ništa je manji rob
Od onog kom nijedna svetiljka ne gori.



Iz O Riordajnove zbirke pesama "Selected Poems" iz 2014.

Mraz / Reo (Šon O Riordajn/Seán Ó Ríordáin)

Mrazno jutro, šetam, napolju
Predamnom rubac zapleten u šiblju,
Zgrabih ga da ga stavim u džep
Al’, sleđen, iz šake mi se ote:
Ne beše živ taj rubac što iz ruke mi iskliznu
Već nešto što sinoć je umrlo u šiblju:
U nabore sećanja spuštam prste
Da izvučem prizor nalik tom  - 
       Dan kad poljubih svoju rođaku
       Dok, sleđena, ležala je, u sanduku.

Iz O Riordajnove zbirke pesama "Selected Poems" iz 2014.

Pesma "Reo" irske supergrupe The Gloaming, komponovana na istoimenu O Riordajnovu pesmu